Pitaš li se ikad zašto se neki ljudi sretnu?
Na sam spomen karme i karmičkih odnosa uvek se otvara bespuće pitanja na koja ljudi traže odgovore.
Iako je većina naših ovozemaljskih odnosa upravo karmički obeležena, ovoga puta bavimo se isključivo emotivnim odnosima. Onima koji su se ostvarili, ali i onima koji nisu.
Greška je misliti da nešto što je karmom sastavljeno ne može biti i rastavljeno. Greška je misliti da svaki karmički odnos mora trajati do kraja života. Greška je misliti da je srodna duša samo jedna. Mnogo ih je više. Istina je jedino da ih mi nemamo vremena sve ni upoznati u ovom životu.
U astrologiji je karma predstavljena Saturnom i Plutonom. Najčešće kombinacije i pokazatelji karmičkih odnosa su kombinacije aspekata između Venere i Meseca jedne osobe te Saturna i Plutona druge.
Često najlakši način na koji možemo objasniti zašto nekoga toliko jako osećamo, leži u činjenici da smo deo nečije karme. Iako ljudi po svoj prilici sa perspektive ega vole biti deo nečijeg sveta, onog najintimnijeg, biti blizak u dodiru nečijeg tela i provođenju ostatka života sa tom osobom, verujte, mnogo je značajnije biti deo nečije karme. Deo jednog vremena koji pripada večnosti. Nevezanosti.
I taj trenutak kada ugledate nečije oči ili pored nekoga osetite snažnu privlačnost, kada vas neko, bez ikakvog realnog razloga, dotiče, kada osećate umešanost u vaše postojanje, to je trenutak kada prepoznajete svoju karmu. Susrećete svoje lekcije. Ulazite u ciklički krug.
Dajete tada sve što možete dati, a ne sve što mislite da treba. Jer ovde razum ne igra ulogu. Ovde ne određujete šta hoćete, a šta nećete dati. Ovde se ne delite, onako kako se podelite najčešće sa svojim životnim partnerima.
Svojim suputnicima. Racionalno, logički i emotivno. Jer ovde vaša duša pamti sve reinkarnacije. Na podsvesnom nivou ostaje prepoznavanje. I ono se uvek događa sa razlogom.
