Da li se svakodnevno borite sa svim onim što morate da uradite? Ne brinite, možete ostati smireni i efikasni čak i ako zahtevi izgledaju kao nemoguća misija! Izazovan posao nije ni polovina onog što vas čeka tokom dana.
Šta je s dovođenjem dece u red, održavanjem kuće, kupovinom i pokušajem da stignete na aerobik? Dok to sve obavite jedino što vam preostaje jeste da se stropoštate u fotelju i pokušate da dođete k sebi. Toliko o pronalasku prostora za vas i partnera u večernjim satima.
Nažalost, što se više osećate preplavljeno, manje ćete toga uraditi. Verovatno ne možete da promenite sve ono što morate da učinite svakog dana, ali možete naučiti da budete smireniji i efikasniji.
5. Napravite listu (zaista pali)
Naš mozak preopterećen je obavezama koje moramo da izvršimo – ako pokušavate da zapamtite sve što morate da uradite, možda tražite previše. Sastavljanjem liste oslobodićete prostor u mozgu i biti produktivniji. Istraživanja pokazuju da većina stresa koji osećamo ne dolazi od viška obaveza, već od gubitka kontrole. Popis pomaže da se osećate kao da držite sve konce u rukama jer pomoću njega tačno možete da vidite šta treba da uradite. I to naravno ne znači da to morate da uradite baš danas.
4. Idite malim koracima
Iako se ovo može učiniti šašavim, naročito ako treba da prodate stan ili završite veliki projekat na poslu, ali fokusiranje samo na krajnji rezultat verovatno će dovesti do odgađanja obaveza.
Koncentrisanje na nešto što je vrlo veliko i važno, poput preseljenja ili planiranja godišnjeg odmora, često nikada ne završi dobro. Tada ćemo se osećati preplavljeno i paralizovano. To je zato što veliki ciljevi nisu neki praktični koraci koje preduzimamo. Pokušajte da ih razlomite.
3. Prestanite da radite baš sve
Kada smo preopterećeni, često se zavaravamo da je sve što radimo veoma važno, i da samo mi možemo to da uradimo kako treba, što može stvoriti svojevrsnu zavisnost. Pokušajte da pustite neke stvari. Zapitajte se: “Šta mogu da ostavim nedovršeno?”
2. Odredite prioritete
Često slušamo kako smo preopterećeni brojnim informacijama koje dobijamo, ali pravi problem je u tome što smatramo da je većina tih stvari podjednako važna pa im pridajemo istu pažnju, što dovodi do toga da smo stalno rastrojeni. Bez obzira na to da li stei kod kuće ili na poslu, razmišljajte samo o onom što vam je najvažnije. Prvih sat vremena na poslu provedite radeći stvari koje su najvažnije, pre nego što proverite elektronsku poštu, rizikujući da vas nešto ne omete. Na taj ćete način kontrolisati vlastito vreme.
1. Snizite kriterijume
Snižavanje kriterijuma je, naravno, kletva bilo kojem zaposlenom perfekcionisti. Ali, kad god uhvatite sebe da želite da promenite svoje obrasce ponašanja, morate razbiti navike tako što ćete napraviti suprotno od onoga za što smatrate da ste primorani da uradite.
To može značiti da brzo završite posao, umesto da pokušavate da stvorite remek-delo. Vrlo je neprirodno ako ste navikli da radite sve prema najvišim standardima. “Moja potreba da budem savršena u svemu uzrok je da se osećam loše i neadekvatno većinu vremena.
