U svakom od nas je jedan mali raodznali vojer. Od pojave društvenih mreža postalo je jako lako biti voajer. Pre njih, ljudi su se tdobro namučili kako bi otkrili informacije o nekome ko ih zanima, a danas su mediji poput Fejsbuka, Instagrama i Tvitera uveliko olakšali uhođenje.
Sada možemo u samo nekoliko klikova otkriti šta neka osoba voli, sluša, gde izlazi i još mnogo ličnih informacija koje mnogi ljudi šakom i kapom dele na društvenim mrežama. A to radimo baš svi, i tko kaže da ne uhodi nikoga taj laže. Ali zašto je to tako? Postoje dva glavna razloga.
Prvi razlog je da saznamo sve o nekoj osobi koja nam se sviđa pa onda odlutamo i na profile ljudi koji su označeni na njihovim fotografijama i uhođenju nema kraja.
Drugi razlog je ego. Ima nešto neobjašnjivo utešno u tome što znamo da neki ljudi nisu ni približno kul kako se predstavljaju na društvenim mrežama pa često na njihove profile odlutamo i kako bismo podigli vlastiti ego ismejavajući njihove fotografije i statuse.
Kako uhodimo? Nasumično i do kraja. Prekopavamo po statusima, fotografijama, pregledavamo prijatelje osobe koju uhodimo, njihove lajkove… Sve do najsitnijih detalja, a kada nam Fejsbuk ne pruži dovoljno informacija, tražimo ih na drugim društvenim mrežama i ponovno odlutamo, jer najlakše se izgubiti u bespućima interneta.
