Najnovija istraživanja pokazuju da najveći zdravstveni problem predstavlja prekomeran unos ugljenih hidrata – posebno šećera, kao i svih industrijskih proizvoda koji sadrže dodate šećere.
Testenine, paste, pice, slatkiši, sokovi… Namirnice od kojih gotovo svima kreće voda na usta. Međutim, sva ta “zadovoljstva” čine našem organizmu veću štetu nego što možemo da zamislimo. Decenijama se propagira da je mast neprijatelj zdravog organizma i vitke linije. Doktori su na sav glas propagirali da su zapravo masti krivci za sve veću gojaznost. Međutim, istina je malo drugačija.
U jednoj studiji dve grupe su stavljene na dve različite dijete – jedna grupa je unosila malo masti, a druga malu količinu ugljenih hidrata. Na kraju eksperimenta, grupa koja je unosila ugljene hidrate izgubila je pet kilograma, dok su oni koji su izbegavali ugljene hidrate izgubili deset.
Jovana Srejić Ferluga, nutricionista dijetetičar, objašnjava da svu količinu ugljenih hidrata koju unesemo naš organizam zadržava.
“Sav višak ugljenih hidrata koji ne potrošimo direktno se pretvara u masnoće u našem organizmu. Ispostavilo se da zdrave masnoće nema potrebe izbegavati, što međutim nije slučaj sa transmasnoćama i hidrogenizovanim biljnim masnoćama” ističe Ferluga i opominje da je ipak potrebno pažljivo birati izvore kako bismo unosili poželjan odnos omega-tri i omega-šest masnoća.
Ogromne unose šećera u organizam obično ne prati odgovarajući unos kvalitetnih stastojaka, poput vitamina, vlakana i minerala. Zdrava ishrana, smatra naša sagovornica, treba da obezbedi sve makro i mikro nutrijente koji su organizmu potrebni. Takođe, treba da bude adekvatne kalorijske vrednosti.
Nutricionista Srejić Ferluga ističe da je važno koristiti sveže, visokokvalitetne namirnice i pravilno ih pripremati.
“Na jelovniku definitivno svaki dan treba da bude sveže voće i povrće, fermentisani mlečni proizvodi, izvori proteina (riba, jaja, mahunarke, posne vrste mesa), proizvodi od celog zrna žitarica… Zdravi izvori masnoća, poput maslinovog i kokosovog ulja, jezgrasto voće, semenke, avokado… takođe treba da se nađu na vašoj trpezi” savetuje nutricionista.
Kako kaže, svako treba da priprema ukusne, nutritivno bogate obroke, da eksperimentišete sa ukusima, kombinacijama namirnica, receptima…
“Treba da otkrijete i zavolite zdrav način ishrane i da to postane deo vašeg stila života, a ne neki privremeni ili povremeni napor” zaključila je Ferluga.
