Аli je vјerovao i da je zauvek izgubio uspomene iz detinjstva. Onda je usledio preokret.
– Zanimljivo je zato što se nisam sasvim odvojio od porodice iz nekog dramatičnog ili užasnog razloga. Ne, to se dešavalo postepeno. Otišao sam od kuće sa 18 godina, vremenom proređivao pozive, onda zasnovao sopstvenu porodicu i bio toliko fokusiran na posao i “svoju” kuću da sam zaboravio na svoju primarnu porodicu – kaže Čarls.
Onda je jednog dana njegova mama pozvala i zamolila ga da joj pomogne da prebaci sve video snimke na jednu memorijsku karticu. Bio je zapanjen što tek sada otkriva da ima uspomene iz detinjstva. Ispostavilo se da je tu bilo 20 sati materijala, i Čarls je sate provodio gledajući malog sebe kako uči da vozi bicikl, kako se igra sa ocem u dvorištu ili šeta sa roditeljima po plaži. Tada se, kaže, otvorila neka rupa u njegovom srcu, i poželeo je još.
Otišao je i pretražio stare telefone. Pronašao je 38 govornih pošti svoje majke koje nikada nije preslušao. Bilo je tu nežnih, majčinskih poruka, u kojima mu je javljala da mu je kupila neku majicu koja bi mu se dopala, ili mu je diktirala neki recept za koji je takođe mislila da bi ga obradovao. A bilo je i onih strašno sentimentalnih, recimo kada mu je rekla da joj “nedostaje osećaj da ima sina”, i prebacivanja što joj nikad ne odgovara na poruke. Tada je Čarls shvatio.
– Govorne poruke i ti snimci su me naterali da konačno shvatim da sam sve vreme imao majčinu ljubav i podršku. I danas je jaka kao i tada uprkos mom zanemarivanju. To je najveća radost koju neko može da oseti – da je neko tu za vas bezuslovno i da daje sve, iako vi ne dajete ništa zauzvrat. Ako to nije definicija plemenitosti, ne znam šta je. Sada znam da moja majka zaslužuje da joj vratim istom merom, i planiram da počnem sa tim još danas – kaže Čarls.
On je za početak napravio kratak film “Bićeš moja beba”, inspirisan upravo snimcima iz svog detinjstva i govornim porukama svoje majke.
