Verovali ili ne, ali dovoljno je samo da pojedine reči zamenite njihovim pametnijim zamenicama. Ne karakteriše vas samo ono što kažete, nego i način na koji to kažete. Postoje određene reči i fraze koje su često kontraproduktivne. “Business Insider” je na osnovu preporuka psihologa, inženjera i stručnjaka koji su proučavali govor i ponašanje zaposlenih, napravio spisak reči i fraza koje treba izbegavati.
Saznajte koje fraze bi trebalo da uklonite iz svog rečnika i kojim rečima ih možete zameniti.
Umesto “NE MOGU” recite “NE”
Studija iz 2012. godine objavljena u časopisu “Consumer Research”, otkrila je da kada kažemo sebi “ne mogu” NE UTIČE na nas isto kao reč NE. To znači da će bolji uticaj na vas imati ako kažete da nešto “ne jedete”, nego da „ne možete da jedete”. Gledano sa psihološke strane, time što kažete “ne mogu” samo odlažete trenutak kada ćete to pojesti.
U jednom eksperimentu koji rađen na ženama koje su učestvovale na desetodnevnom seminaru o zdravlju i velnesu, učesnice su imale različite strategije za postizanje svojih ciljeva. Rezultati su pokazali da učesnice koje su rekle “ne mogu” nisu istrajale svih 10 dana, čak su i manje srećne od onih koje su naučile da kažu “ne”.
Umesto “ALI” recite “I”
U svojoj knjizi “Otkrivanje uspomena” Bernard Roth objašnjava zašto je “ali” reč za izbegavanje.
“Kada koristite ALI stvarate konflikt (ponekad i razlog) tamo gde ga nema. Dok kada koristite veznik “I”, do vašeg mozga dolazi informacija kako možete obaviti i jedno i drugo”, piše Rot.
Tako ćete, ukoliko kažete “Voleo bih da idem u bioskop i moram da odradim posao”, naći vremena da radite obe stvari, što se ne može reći i za slučaj ako biste upotrebili rečcu “ALI”.
Umesto “MORAM” recite “ŽELIM”
“U nekoliko sledećih rečenica umesto “MORAM DA” koje biste izgovorili, zamenite sa “ŽELIM”. Ova vežba pomaže da ljudi shvate da ono što rade u svojim životima, čak i stvari koje su manje prijatne, zapravo je ono što su sami izabrali”, piše Rot.
Jedan od Rotovih učenika je imao osećaj da MORA da uzme časove matematike koji su mu bili potrebni za diplomski rad iako ih je mrzeo. U jednom trenutku nakon završetka, shvatio je da je zaista želeo da ide na te časove, jer ga je ispunio osećaj da je koristan i time je prevazišao neugodnost koju je imao sedeći na tim časovima.
Umesto “ZAŠTO” recite “ŠTA”
Psiholog Taša Erih (Tasha Eurich) u svojoj knizi “Insight”, savetuje čitaocima da umesto “ZAŠTO” koriste reč koja će im pomoći da se suoče sa teškom situacijom. Umesto da se pitate “Zašto sam se zbunio/zbunila?”, recite: “Šta mogu da učinim drugačije u budućnosti?” ili “Šta mogu da naučim iz svega ovoga i da sledeći put budem uspešniji?”
Erih je objasnila da ono što je pronašla u svojim istraživanjima jeste da pitanjem “ZAŠTO” spuštate sebe na niži nivo zadovoljstva sobom. To je ono što vas čini depresivnim i neproduktivnim, a pitanjem “ŠTA” ste orijentisani više ka budućnosti. Umesto što ćete sebi reći “Ja sam takav idiot”, koristite pozitivno samopoštovanje, da bi tako na vas i uticalo.
Sve veća istraživanja su pokazala da je ključ uspeha biti ljubazan prema sebi onda kada se sve raspada. Ideja je da sa sobom razgovarate kao sa prijateljem kome je teško. Na taj način, umesto da se srušite i potonote, imate priliku da iz sopstvenog iskustva naučite i pružite priliku da se vratite na pravi put.
Umesto stalnog “DA”, povremeno recite “NE”
Uspešni ljudi savladali su umetnost odbijanja nemogućih zahteva. Možete čak i svom šefu povremeno da kažete “NE” – dokle god stvari postavljate na pravi način. Ukoliko vam šef dodeli projekat, a vi već radite na jednom za koji imate kratak rok da završite (najkasnije do sutra), upoznajte ga sa situacijom i pitajte da li je potrebno da to odložite? Dakle ne treba slepo da se slažete sa svim predlozima koji su vam upućeni, čak i kada izgleda da je nemoguće odbiti.