Mada posmatramo planete u našem Sunčevom sistemu kako kruže oko Sunca, mi ih razumljivo posmatramo sa naše matične planete – sa zemlje. Primećujemo da se planete u odnosu na zvezde koje stoje naizgled fiksno na nebu kreću od zapada prema istoku. Ako planete posmatramo iz noći u noć, primetićemo da su se svake naredne noći planete za nijansu pomerile prema istoku.
Ali, s vremena na vreme ćemo primetiti i da poneka planeta čini nešto vrlo neobično – ona usporava svoje kretanje da bi se na kratko sasvim zaustavila na istom položaju na nebu i zatim započela da se kreće u suprotnom smeru, prema zapadu. Posle nekog vremena planeta ponovo usporava svoje kretanje, zaustavlja se i nastavlja svoje prirodno uobičajeno kretanje prema istoku. Ovu pojavu nazivamo Retrogradno kretanje i ona nastaje usled različitih brzina u rotacijama naše planete, Zemlje i one planete koja se prividno kreće unazad, tj. koja je ušla u retrogradni hod.
U slučaju konkretno Merkura, zbog činjenice da je bliže Suncu, kreće se brže od naše Zemlje. Kada Merkur u svojoj orbiti dođe do tačke kada počne da ubrzava i prestiže Zemlju, a što možemo zamisliti kao kada jedno od dva vozila koja se kreću u istom smeru ubrza i obiđe drugo koje je sporije, dobijamo situaciju koju zaista i vidimo svojim očima na nebu, da Merkur usporava, pravi petlju krećući se u suprotnom smeru i onda se nakon izvesnog vremena koje traje u proseku od 20-24 dana opet vraća u svoje prirodno kretanje. To što vidimo rezultat je optičke varke. U stvarnosti, Merkur je svo vreme na svojoj orbiti i kreće se u svom prirodnom smeru.
Retrogradno kretanje nije jedina neobična stvar koju Merkur čini. Na primer, ako bismo mogli da odemo na površnu Merkura, naša percepcija neba bi bila opet zavarana. Na nekim geografskim dužinama Merkura posmatrač bi video Sunce kako izlazi a onda se polako smanjuje kako ide prema zenitu. Tada bi Sunce stalo, malo promenilo smer, onda stalo ponovo pre promene smera na prvobitno prema horizontu i ponovo bi se počelo smanjivati. Svo to vreme bi se zvezde u pozadini micale tri puta brže nego obično.
Gledajući sa Zemlje, a zbog vremena koje je potrebno Merkuru da obiđe pun krug oko Sunca što iznosi 88 zemaljskih dana, zaključujemo da će Merkur 3 do 4 puta godišnje da prestiže u svom kretanju našu planetu, pa zbog toga Merkur i ima najviše retrogradnih hodova u toku jedne godine.
U astrološkoj simbolici Merkur predstavlja racionalni deo naše ličnosti, razum, misaone forme, naš način razmišljanja, govor, način na koji komuniciramo, odnosno razmenjujemo informacije, a simbolizuje i način na koji skladištimo informacije, tj. naše pamćenje, memoriju. Simboliku Merkura možemo predstaviti upravo mehanizmom obrade informacija koje primamo jednim delom iz sopstvenog organizma, a drugim delom od podražaja koje dobijamo iz spoljnog sveta. Na osnovu tih informacija mi učimo kako da obavljamo razne aktivnosti u svom životu, a učenje je takođe jedna od simbolika Merkura.
